Права

1.Права у социјалној заштити

Социјална заштита је дјелатност од општег интереса којом се пружа помоћ лицима када се нађу у стању социјалне потребе и предузимају потребне мјере ради спречавања настајања и отклањања посљедица таквог стања. Стање социјалне потребе је стање у којем је лицу неопходна помоћ ради савладавања социјалних и других тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба. Права утврђена у социјалној заштити,  реализују се новчаним давањима, социјалним услугама и другим мјерама које се пружају појединцу, члановима породице или породици у цјелини. Права  су лична и не могу се преносити на друга лица.  Права из социјалне заштите припадају лицима која испуњавају прописане услове без обзира на разлике у раси, боји коже, полу, језику, политичком, националном и вјерском опредјељењу, социјалном и економском поријеклу, мјесту рођења, инвалидности или било којем другом статусу.

  • новчана помоћ,
  • додатак за помоћ и његу другог лица,
  • подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју,
  • смјештај у установу,
  • збрињавање у хранитељску породицу,
  • помоћ и њега у кући,
  • дневно збрињавање,
  • једнократна новчана помоћ,
  • савјетовање.

4.Послови из области Породичног закона

Породичним законом уређују се породично правни односи између брачних супружника, родитеља и дјеце, усвојиоца и усвојеника, стараоца и штићеника  и односи између сродника у брачној, ванбрачној или усвојеничкој породици, те поступци надлежних органа у вези са породичним односима и старатељством. Послови из области Породичног закона су:

  • брак и престанак брака,
  • односи родитеља и дјеце,
  • старатељство,
  • усвојење,
  • издржавање.